Berkhof
Drugo ime isti grad. Sjever, a ja južnjak...po godine nisan doma bija dicu vidija....ni nju...Prvi put otka san se oženija... tija bi svit oko sebe naučit da ne ponavlja moje greške.... ma koga ću ja išta naučit.... moja dica ka rakova dica...Ljubav,....hm... jedino ona još traje, al i nju će đava odnit....neće...koja san ja budala....
Oznake: Sitno
15.09.2017. u 00:36 | 2 Komentara | Print | # | ^Hannover
....proklet san valjda....nikidan je bilo godinu dana da san u Njemackoj i šta se prominilo. Ništa, evo ležin ode u sobi i glumin da je sve ok, a nije. Stara firma propala zajebalo me za dvi plače i još toliko dodataka, iman deset eura i čekan Veliku Gospu i plaču u novoj firmi. Posla san joj poruke da znan da nisan platija dvi alimentacije i da je volin još uvik. Za alimentaciju je rekla da nema veze da ću uplatit kad buden moga I da ne brinen a za ovo drugo je popizdila, izderala se priko poruka i rekla da joj odjeben iz života....
Suza suzu goni i odjebajen ja tako iz njenog života a ljubav u meni sve jača odluka sve čvršća da je čekan do života. Nadan se da će je na kraju bar leć kraj mene.....bilo bi mi dosta...
Oznake: Plaža....malo sutra
29.07.2017. u 09:06 | 4 Komentara | Print | # | ^Na brzinu....
... evo samo da se javin...Tu san u Regensburgu.....radin usrani posal za usranu firmu, koja me vara na plači ne isplačuje plaču, ma svašta od čega san pobiga iz HR. ...to je ukratko....a šta se ljubavi tiče sazna san da vrime ne liči ništa....to je laž i pizdarija...jer ja u svoje ideale virujen i od nji ne odstupan... .I ako to pitate....je volin je...volin je isto ka i prvi dan ustvari ne baš toliko nego puno više....svako jutro i svaku noć srce se s njon diže i s njon liga...i to mu je dosta...ono zna za šta i za koga živi neka je svjesno da je bespovratno izgubilo....svaki dan je voli sve više.....nijedan dan ne prođe da joj ne kaže VOLIN TE...
Eto....tako san...i tako živin...iiii...lipo mi je puno lipo....šta je mogu volit bezuvjetno....bez usisavača krpe para... samo gola čista ljubav šta se pipat može....
Oznake: Anmeldung
27.03.2017. u 06:58 | 3 Komentara | Print | # | ^Doma za blagdane
....iz Švabije žurija, stiga taman na obid bakalar na bjanko u njenog oca na zajednički ručak koji je ona skuvala...žalostan je oti obid di smo ostali samo mi a jedna sestra joj udana u zg druga u Espanji i mater pobigla od oca kod nje....samo mi....tuga, nekako namišteno sve...Sutradan ispekli janje za Božić s mojima al mi opet nekako nije to to.. Šta ti je život? Novu ja čeka sam doma, a ona sama u stanu s dvoje mlaje dice....pesto metri jedno o drugoga...u 3 iša po ćer, a u 5 po sina...I to je to posli 19 godina otkad san odlučija živit familijarnin životon...Jel to to? Jesan o tome sanja....nisa, već o toplini doma o sritnoj dici o puno ljubavi.....na kraju ispadne da je boje bit vani šta daje da ne vidin ovi jad....
Oznake: nova
03.01.2017. u 09:55 | 5 Komentara | Print | # | ^Urlaub
....ka šta san pisa bija san prije misec dana doma....vidija je na kratko jer je ona imala završni party u firmi pa je tamo ostala spavat dva dana, a ja san doma bija tri...... vidija je, vidila me I šokirala se....u tri miseca san smršavija 28 kila.... Ma ne gleda se čovik samo izvana, iznutra san ruzina... E sad san opet tu nakon misec dana, al nije joj više to...Podružili se čak stali na kavu pa počeli kopat po prošlosti i optuživat se... Kaže ona ti si dio mog života bija ali nije išlo i gotovo... A ja kažen da nisan dobija šansu u normalnin okolnostima... Bija san govno al san bija čovik. ...Ona tvrdi nikad više, a ja, ja znan da ćemo bit skupa opet....I i da ne zaboravin pita san je koliko ji je do sad potrošila..... Naidila se rekla da me samo to zanima, da nije imala nikoga I bla bla. ....samin san to čuja....i bilo mi je drago, ali i krivo jer računan dok se u bar tri ne razočara dok je ne zajebu neće mi se vratit.....
Ko zna jesan li u pravu? Jesan li puka? Umišljan li?
Ma isto je volin puno je volin......i lipo mi je....
Oznake: odmor
06.12.2016. u 16:16 | 4 Komentara | Print | # | ^München
Di san sve bija!!?? Di nisan? Po Švabije obaša u ova tri ipo miseca di me slala ova moja kako švabe kažu cajt firma.... Do sad dobija dvi plače. ..prvon rješava dugove prima zakonitoj, drugon prima banki... Stiga i doma otič na 3 dana, registrirat auto, vidit dicu,......i nju....U Münchenu san i još uvik volin je isto. ..zašto
Oznake: Puff
12.11.2016. u 06:18 | 5 Komentara | Print | # | ^Rheinland
Sam, daleko od svi....počeja san i ja trčat za pinezima...a šta ću? 250 euri alimentacija, 100 euri starijemu...200 euri rata kredita, 150 euri za dugove od kartica i obrta...150 euri režija. Atriba i ist, dat koju kunu dici, ulit gorivo...kako?pitan vas kako? A jedino vako....otič ode u Švabiju pa radit ove poslove šta niko neće i nadat se da će ostat šta priko da mogu uložit u HR da se šta pri dici vratin..... e i da ne zaboravin, ništa se prominilo nije.....tu san misec ipo, a volin je isto ka i prvi dan....
Oznake: Švabija
03.09.2016. u 21:00 | 9 Komentara | Print | # | ^Vanka
....i evo me u pečalbi već 20 dana. Ne nisan biža o sebe kako su mi niki govorili, samo pomalo svačan neke stvari. Osvištavan se, reklo bi se. Mislin, pomirija san se s tin da san ostavljen...
.. Međutin jedno se prominilo nije i neće..volin je još uvik ka i prvog dana, šetan ode po Nirnberškin parkovima i uvjeravan i sebe i Boga da je ni za gram nisan prista volit i da neću... Odlučija san tu po Švabiji bit najmanje pet godina, a onda ako nan bude suđeno... A dat će Bog..
Oznake: Odeu
11.08.2016. u 05:09 | 0 Komentara | Print | # | ^Iden vanka.....
...je svitu, nima druge, tija san bit blizu dici njoj.....ma ne gre.... Došla ovrha starome za struju, jer nije plačala a raspolagala je mojon plačon, ovrha na pensiju Bože.....četri ipo ijade kun, opomena prid ovrhu za vodu, ovrha meni za rtv preplatu i tcom me isključija pa niman ni tv ni interneta, dužan san joj za šesti a i za sedmi sad misec alimentacije i to je četri ijade kun, a plače nima, a posal san izgubija a na birou za naknadu maximalno otežu jer je tehnička vlada pa se nima pinez....i sad mi recita šta drugo mogu nego vanka za 10-ak euri neto na uru pa koliko skupin, samo iman jedan "mali" problem, niman ni kinte, a triba mi 500 euri za doć do tamo i priživit do prve plaće.....daće Bog, uvik se nešto dogodi, ako se snađen, znači da mi nije suđeno da gren, al snaću se ja jer vako više ne gre.......i šta je najvažnije u Švabiji san naša dva posla pa jupiiiiii mogu birat...
Oznake: plaža
17.07.2016. u 02:34 | 0 Komentara | Print | # | ^Još se ne dan...
... i tako učin se bit rvatski čovik. Koji je to? E, ovi koji da prostite ne hebe nikoga 2 posto i najpametniji je na svitu....Evo vako radija san u nikoj firmi (radin i sad u drugoj al se istin poslon bavi....) koja je prodavala pivo. E pivo, a nisan pivopija. Velike pineze su se tu vrtile. Nisan bija direktni prodavač, al san recimo bija zadužen za povrate i fešte....E sad, drugi na mome mistu bi se obogatija, a ja? Ja niman ni za kafu..... al nije mi ža. Spavan ka malo dite, volin ljide oko sebe i šta je najvažnije kad se spustin u "selo" na kafu gren dignute glave.Jedino spustin pogled ako naiđe ONA, ...ka danas kad je prošla, otvorila ponistru, manila mi rukon dok je vodila najmlađega s treninga, a ja biciklira na trening veterani.... Sve mi se omar pomutilo, zašto mi je došla tu, u misli, zašto san je vidija. Ma Bog je tako tija iako smo još jućer bili svi skupa na obidu,,....jedna lokarda dva cipla veća i dva manja i jedna komarča i bilo nan je lipo.....posli svi skupa išli gledat utakmicu od mlađeg, a ona ranije otišla jer je morala na posal....bija i njen otavc koji je nog. trener, ma boje da nije, jedva mi se javija. Ma ča ima veze, ništa nije važno.....i dalje je volin ka i pri. Svima ću Van odgovorit pišite ča očete....
Oznake: eto!
23.05.2016. u 23:40 | 17 Komentara | Print | # | ^Svršija kurbin pir....
....i mater i otac, i svi oko mene su mi govorili i još uvik mi govoru da san lud. Zašto? E, a zašto... Ma vao me piraju...Jesi ti nju tuka a? -nisan. A jesi ti nju potira a? - nisan, pa zašto onda pristaješ da ti odvede dicu!?..... i tako svašta govoru, svi znaju kako bi i šta bi, ne bi pustili da odvede dicu, meni dvoje, njoj dvoje, ko je jebe šta je išla ća, šta bi joj ti sad triba još i plačat šta te ostavila i tako daje....puno pameti se skupilo oko mene i svi znaju kako bi ja triba, al prije samo nekoliko godina dok smo pokušavali otputovat na jedan dan ili dva, uz trošak od 500 kn u nekon jeftinon prenočištu imitirajući tako Hilton, naš Hilton i pokušavajući nać NAS koje smo se puten negdi zagubili, oedgađali bi to jer ne bi imali kome ostavit dicu na jedan na samo jedan, a sad ste svi pametni... E nisan ja dovoljno hrabar da van to na glas kažen, da Van sprašin u facu sve šta vas spada, ali ne triba meni solit pamet znan ja šta su mi i prava i obveze.Biće onako kako ona to oče i dobit će šta god oče jel van svima jasno? Dobit će dicu, auto , alimentaciju, zlato, sve.......ustvari ne sve, ja san sebi ostavija ova sranja, kredit, porez i sve to šta niko ne voli da ima.......Također da budemo iskreni, da je obrnuta situacija, da san ja otiša s dicon sigurno nebi očikava alimentaciju, a pravija se da ostala potraživanja ne postoje.
Vako je bilo, tamo na sudu san bija tih i služa tu neku sutkinju kojoj san u glasu čita da je ljuta na mene šta se razvodin, jer u je to sporazumni raskid pa ispada da to očemo obadvoje, a u mon slučaju on je sporazuman samo iz jednog razloga, a taj je šta mi je moja žena, uskoro bivša naton papiru, i njena mater rekli da je to jedini način da izbjegnen da dicu razvlačin po sudovima i socijalnin službama. Ja o tome neman pojma, niti san se raspitiva, samo san joj reka kako god ti očeš. I tako je i bilo eto završilo se sve, ma u biti državi je najbitnije šta smo se dogovorili u svezi dicon, šta je i normalno. Kako je najstariji u međuvremenu posta punoljetan, alimentaciju ću plačat samo za troje i tu je supruga pokušala bit korektna (i bila je). Najmanji mogući iznos je tražila i on je oko 1850 kn i to je priznat ćete smišno za četvero dice..., al eto tako je...Ustvari sve smo se ka dogovorili i rekla nan je sutkinja da nan je čitanje presude 17.6. i to je KRAJ.
Ali nije, nije kraj, neko reč da će mi to bit novi početak. Ne ne ne ne i ne!!!!!
ne razumite me, niko me ne razumi. Ja nju V O L I N još uvik ka i prvog dana i sve šta in buden moga pomoć ću jin pomoć. I više mi vridi oni zavit prid Bogon, ton nevidljivon silon i snagon komu san zavit da, nego ijadu papiri ča san ji na sudu potpisa, a da ji nisan ni pročita. Ovi čovik ka ja, on eto jema četrdeset i kusur godin, al jubi samo jedan put u životu i iz njegovog života sve može pobić i uteć, al jubav neće. Jubav i uspomene mi nikor ne more ukrest i ja ću tako nastavit živit i biće mi lipo. Puno lipo, otvorenog sca, punog jubavi pažnje za svakoga....Još i danas zamiriši trišnja...
Oznake: radni stol
19.05.2016. u 16:04 | 22 Komentara | Print | # | ^Glavna rasprava
Preksutra je glavna rasprava... doša mi poziv. A šta ćemo raspravljat da mi je znat, kol'ko će dica bit u mene a koliko u matere......Sranje, šta drugo nego sranje. Koji to zakon ima odredit kad će dite se skinit u piđamu , poljubit oca(ćaću kako bi oni rekli) i otić u posteju. Ma, jebeš sve, kažu ajde nije niko umra, nije niko bolestan......Ne, nije zdrav san, moš mislit. I šta bi ja sad tamo triba na sudu borit se za nika svoja prava, kad ću, di ću, koliko ću, kako neću.... To mogu zaboravit od mene, zakon se mora poštivat kažu, pa onda nek napišu šta god oče, doću tamo al biću kratko tek toliko da in rečen da to šta su odlučili da se ja slažen, da koliko god mogu bit s dicon dam se ja slažen, da kolika god je alimentacija da ću ja dat duplo(pa to su moja dica), i nek mi samo doma napismeno pošalju, sve potpisujen....
Evo npr. prošlu subotu mali je slavija rođendan, ustvari bija mu je rođendan, rošli misec, ali ima dvi prijateljice koje je obeća za rođendan vodit u Mostar. Jebi ga ipak mu je 18-ti rođendan. I kaže on meni bil ti nas ćaća odveja. A koće sine ako ćaća neće. E sad mislin ja da san ja to pita svog ćaću u njegovin godinama ovi bi me pita jesan li lud i opizdija nogon u glavu. Prošli misec nisan dobija plaću i samo san mislija di posudit pare da ga odveden. U petak ujutro san se izdera na telefon prvo na službenicu, pa na direktora i na vlasnika, al san plaću dobija....Yesssss!!!! Sutra idemo sine, idemoooo!!! Subota došla popodne, doša po njega on se skocka, kaže idemo po Miju, pa po Mateju. Ok, sine od Kaštela do Mostara je dvi ure, još budemo li stajali, a stali smo malo u Goricu kupit neku majicu, pa ženi (još mi ježena jebi ga) bar kutiju Davidoffa za 19kn, prije san šteku kupova, al eto sad da se ne zaboravi.... I tako dođosmo mi u Mostar, kažen ja ajte sad, ja ću negdi na kafu, a Vi se lipo prošetajte još san mu ponosno na bankomatu diga 100 KM i reka lipo ajte u restoran na večeru.To je bilo oko 8, zovniše me oni oko deset da idu u disko u Posušje i da i moran vozit, nije problem kažen i evo nas oko 11 u Posušju, a na parkingu oko Gaudeamusa sigurno 1000 auta. Kaže eto tu smo, a diš sad ti, ma ne brini sine ima tata jednog prijatelja šta drži kafić u Imotskom, a to je15 min pa iden ko njega. Super !! kaže mali jer mi ćemo ko zna dokle stat možda i do ujutro. Ma stojtem koliko oćete nema problema. I tako oden ja nazad tek koju stotinu metara nazad u Posušje, zabijen se u neki mrak i provan zaspat u autu. Vrtija san se tako jedno uru vrimena, al san na kraju zaspa. Probudilo me zvono mobitela. Sin zove kaže di si. Evo me na pumpi, taman iden prema Posušju. Aj OK dođi po nas di si nas i ostavija. Ok, vidimo se za 10 min. Lažen šta ću, nek je samo njemu lipo. I tako pokupija ji ja, jedva ji naša jer je sad auta bilo tri puta više, a pita me on kako je bilo. Ma super sine srija san stare prijatelje i tako se ispričali i taman krenija prema Vama kad ti zoveš, eto. I tako su puten dica komentirala događaje iz diska, sve jin je bilo interesantno, čak su bili i u dogovoru s nekim 9z Širokog s kojim igraju igrice on line. U svakom slučaju pričali su lipo i oduševljeno kada mene nema, a sinu je bilo baš drago šta ni meni nije bilo dosadno i šta san se i ja zabavija. Kad smo došli u 3 ipo u Kaštila još su dica poželila da ji odveden na burek u Pecolaja, pa smo i to odradili i onda svak svojoj kući. U nedilju san se diga, a treči je prispava kod mene, pa smo skupa otišli u spizu i spremili obid, ustvari gradele, skuvali blitvu i spremili salatu. Posli san ja dok je mali servira stol otiša po ostatak ekipe i mater, jer ona je ionako tribala uzest auto za na posal, pa smo ručali svi skupa i bilo nan je lipo, puno lipo, barenko meni....Ma eto ja ovo s brda s dola, nije pisat za mene od suza više ne vidin ni tipkovnicu ni ekran, sve se više mislin da pristanen, jer mislija san da će mi ode nekako bit lakše da ću ubit ovu samoću, al nije ne gre, samo tonin još dubje i jedan dan će me dubina progucat...
Oznake: p.m.
09.05.2016. u 10:34 | 13 Komentara | Print | # | ^Opet smo skupaaaaaa!!!!!!!
......ma eto šta se tu ima pričat, ali zašto ne ta ionako se svi pitaju di? kako? šta je sad?.....pa eto, zaspa san jutros posli treninga od maloga kojemu je bija trening jutros u 7 ipo, a sinoć smo feštali krizmu od male.... I tako, lega ja u posteju, a mali meni u krilo mali i nako jedno uz drugoga zaspali. Vi šta jemate dicu znate kako je to, Vi šta nimate znaće te, zaspeš a nekako uvik znaš da bi moga zgnječit Bože prosti dite (pogotovo ja koji jeman 130 kili...), dakle nako utopljeni jedno uz drugoga ka lav i lavić spavali smo niko vrime kad u nika doba onako u snu, polusnu šta ja znan ma ton tankon snu osjetin ja usne na svojima one njene meke, grudi, ma ne grudi nego bradavicu na svon ramenu i miris....njen miris jedinstveni, mislin.....al još nekako u snu, ....je....ona je......al' kako...... I prije nego otvorin oči nako tiho kroz zube procidin:" Ma je li mogućeee!?" i otvorin oči i Ne nisan joj uzvratija poljubac nisan moga samo san počeja plakat......prvo tiho, a onda sve jače, dok nisan počeja jecat....ona me provala smirit nako gola do pasa, ja san se boja da ne probudin maloga, ali probudija se, ali ne mali nego ja....e ja šta se čudite, još jedan put san se probudija i vidija da kraj mene nikoga nima, samo prazna i ladna posteja, sa po dvi suze u mojin očima iako mi se parilo da san ne tako davno ripja u snu....O Bože al nisan moga spavat bar još sekund, minut godinu, jesan moga ne budit se kad mi je lipo tako bilo......eto šta ti je naslov....Ma eto ja nikako ne virujen u vake priče i pričice, al eto Bože dogodilo se stvarno se dogodilo, sanjati....a jedino to je ostalo i ova jubav i uspomene ča niko nemore i neće vazest.Aj Bog!! Moran u inozemstvo hitnooooooo!!!
Oznake: jebalnik
02.05.2016. u 14:12 | 5 Komentara | Print | # | ^Živ san......
.....da živ san, ali samonto. Plaču ne priman, dicu viđan sve manje i manje, povlačin se u se.... Mali se pričestija, još se prikosutra mala krizmaje i posli tega moran hitno vanka judi, šta daje to boje... Moran počet sve ispočetka jer san u duši puno dobar čovik (falite me usta moja...) i tija bi svakome pomoč, a doša san u tu fazu da me više ni briga ni za me, a kako onda pomoč drugome, ako sebi nr mogu...o Bože kakva sudbina, a znan da zaslužija je nisan....
Oznake: eto!
29.04.2016. u 23:04 | 0 Komentara | Print | # | ^Nima me, i bit me neće
.....niki dan osta san sam, sam, sam....... O Bože, kako je volin, kako je samo volin, ka i onega prvog dana, ka da je jučer bilo, ka su nan usne spojile prvi put....kako je volin.......zar život mora bit tako okrutan......kako je samo volin...Zašto jubav nije tako močna ka šta svugdi piše, zašto nije jača od svega ka u svakoj pismi, priči.....zašto? Šta se to dogodilo mojoj jubavi zašto ona nima snagu ka sve ostale...ma nestalo me iznutra i jedan dan bit me neće, volin ji, svi pet, i ženi i svo četvero dice, volin više nego sebe, a ča vridi, ni zrno boba, ni kap vode....prije ništo vrimena vako san napisa i tako se osječan:
....pismu tica poje,
šoto glasa svoga
jubav sveta smrt,
krv.....žito...more
N E B O
Oznake: šah
14.04.2016. u 15:05 | 0 Komentara | Print | # | ^Prva večer
Evo, došla je i ta večer. Spavan večeras sam, nigdi nikoga oko mene, spustija se brat odozgar reka mi da iman gori večerat, ali je onda vidija da ja i nisan baš gladan....neka tišina, tuga, šta li...samo šuškanje makinje za suđe i to je to i zvuk tipki na tipkovnici... Šta san falija, šta san Bogu skrivija, mučidu me pitanja, a onda promislin....gren to izbacit iz sebe, gren bacit dvi batude..... Jema več dvi godine ne zajebajen se, ne bacan baze...a prije san se ruga sam sa sobon....Bože dragi ubilo me.... Šta daje, kako daje....ne znan...Oču li se ikad više u životu smijat? Poć vanka? Školovat se? Iman li ja još snage za to, valjda... Tija bi bit dici na ponos, a valjda oču, jer samo jedno znan da nikad neću bit oni na zidiću s bocon pive u ruci...mada nikoga ne osuđujen, svak je jema svoju vlastitu bitku i svak se s njon nosija kako je moga... Volin dicu, volin nju, oprosti mi Bože, ali nju pogotovo... i šta sad bit ode ka neki Jeti, Robinzon i čekat da se ništo dogodi!? Ma nima smisla, gren daje, u niki novi svit, u borbu za boje sutra....bitku san izghubija, ma rat nisan, ne pridajen se.. i šta piše; OST'A SAM AL' 'JUBAVI PUN.... i tako i je, a ta jubav ona nikad neće umrit, ona je jača od svake nepravdei znan doće dan, svaniće oti dan kad će me ona tit, samo oću li ja bit tu ne znan, al9 znan jedno...znaću da je oti dan doša, jer je ćutin, ćutin svaki njen uzdah, ćutin njen miris.....zatvorin oči, udahnen kroz nos i ćutin je,....tu ispri mene....tu je, i znate bilo nan je lipo, i opet će nan bit lipo...., volili smo se, nismo mi četvero dice napravili onako, iz zajebancije....ne, to su plodovi jubavi, a ta jubav ona je još tu, samo čeka momenat da jopet uskrsne, da se propne, da se pokaže.....samo se nadan da ću i ja bit tot....Bože dragi...
Oznake: fusbal
31.03.2016. u 21:16 | 5 Komentara | Print | # | ^Jopet prvidan, ovi uskršnji
....evo završija i današnji dan, dio smo stvari priselili. Još je pola ostalo, ali rekla je moja Ruže da će ona to pomalo. Posli obida ja i najstariji išli na neku utakmicu, a naša Ruža nas odvela i dovela. Tija san i malo više pomoč, al san unutra u sebi osječa neku nervozu pa san radije iša na utakmicu nego da grintan. Znate šta se dogodilo danas, evo i sad mi suze gredu. Pustila me da je zagrlin i to dva puta i da je poljubin i to četiri, dva u čelo i dva u justa ona slaka ka najslaji krokanat. Nije odgovarala ali mi je rekla daj nemoj me sad ljubakat samo mi otežavaš...i prista san, nisan je više dira da je ne naidin, ali mi je bilo lipo, osječa san se ka da letin na oblakima, pojubija san opet one lipe šesne usne šta ji jubin po sto puti svaki dan u mislima i bija san sritan i još san i evo me u posteju a ona je u dnevnon boravku i volin je, volin je ka i prvega dana volin je i lipo mi je, puno lipo....
Oznake: utakmica života
28.03.2016. u 21:05 | 0 Komentara | Print | # | ^Uskrs i njegov ponedijak
.......jučerašnji dan počeja čestitkon, čin sak izliza iz sobe čestitala mi je i pojubila u oba obraza, davno nan se usne nisu spojile, ma isto mi se posli bilo ža umit. Išla je radit i nije joj baš teško padalo. Ma i razumin je, zaposlila se posli 20 godina prvi posal, a mlada i vesela ekipa na poslu, naravno da joj to dojde ka odmor od svega, neki njen svit koji pripada samo njoj i baš je zadovoljna i neka je. Dvoje stariji bili na ponoćki, nisan ji ni čuja, a treći se diga pod laganon fibron, dok je najmlađi uz negodovanje iša s menon na misu i to pješke šta mu je jako teško palo... Mislin ipak je Uskrs i on se pričešćije za dvi sedmice, skoro je proplaka, a štaš ma neka gredu ća od mene isto in ne smin popuštat e. Posli je ieto bija zadovoljan jer je zaradija pet kun šta je bija miran i kad smo došli doma već su stigli baba i dida moji, pošto žive u drugom mjestu, a ovdje ja i brat jedan iznad drugoga sa svojin obiteljima, bar do sada. I onda smo nakon čestitanja mi muški ptipnuli poslu pripreme vatre na kominu da bi ispekli dvi peke jer nas na okupu ima priko deset, a volimo svi fala Bogu dobro izist. Ruže je s poslon završavala u 3, a mi smo obit namistili u 3 ipo, ali nije stigla., došla je oko 4 izjubila se sa svima i priključila nan se. Iako će idući misec dana bit fešte pričesti i krizme, pa ćemo opet bit skupa(ali zato šta moramo) nekako osječan da nan je ovo zadnji blagdan da smo skupa i baš zato san posebno gušta u zajedništvu. Daj Bože da san u krivu, al sve me straj. Popodne san joj pridložija da odemo do njenog oca i da mu čestitamo, a i sestra joj je tamo stigla iz Zagreba, druga je Španjolskoj skupa s materon i familijon. Rekla je da ga neće ni nazvat, jer su se nikidan pokarali a ja zato nisan zna. Pustija san jedno deset minuti, a onda joj ipak reka da nazove da joj je to ota, a i Uskrs je, iako to njoj puno ne znači. Međutin poslušala me je i bilo mi je drago. Na kraju joj je sestra došla kod nas, a oca je iskrcala kod rodbine, a on joj je poručio da ona dođe tamo. To mi je bilo glupo da dida ne dođe čestitat unucima, ali bolje nego da se nisu vidili. Dok se ona vratila ja san iša leć, jutros se usta i evo ode već uru ipo ovo pišen. Muka mi je jerbo danas selu u novi stan, gredu ća od mene, a ja ću najveći teret podnit, ma tako mi je cili život...Srce mi se cipa, suze gredu same od sebe, nika mi tuga u očima. Jo da je to izdržat..
Oznake: koji dan
28.03.2016. u 06:59 | 0 Komentara | Print | # | ^Priča četvrta
....e na proliće 92-ge škola pri kraju, rat jebi ga, gine se na veliko, ja se tajno prijavija u vojsku, a stara mi ka odličnon očeniku bira koji bi fakultet upisa....tri dana posli mature dolazi poziv i postajen za 20 dana hrv. vojnik, ali i također materi za jubav upisujen fakultet. E tu još da napomenen upravo mi došlo pismo iz Norveške, očedu da dojden u nji igrat balun, neki fjord, Lofoten se zva, a gradić nekibsa S ne mogu se sitit, a ja(koja budala) ji odbija ponosno, kao žao mi je ali rat je iman važnijeg posla(još iman to pismo...). Metar i osandeset, 75 kila i gren u vojsku. Sam sebi izgledan ka specijalac iz američki filmova.. Danas s odmakon vrimena pitan se čemu sve to? Bi li manje vridija da san studira, danas znan da ne bi, ali tada..... Šta me tada vodilo......domoljublje.....avanturizam......dokazivanje....komu, čemu, zašto. Ma ko će sve to razumit. Uglavnon, vojsku odslužija, večinu na crti i to naravno svojevoljno.. Napokon se vratija kući misli stara, a ja se sad dobrovoljno i to tajno prijavih u brigadu. Ovaj put na teren odoh bez pozdrava, ostavija pismo na stolu u kući. Otpriline; Ja san na terenu, ne čekajte me, doću kad bude smjena... I opet se danas u sebi pitan zašto o ne nalazin odgovor, ali ničega mi nije ža.... Ipak su to lipi dani bili, mislin koliko toliko je li, dani ponosa i slave, hehe. Napokon, demobiliziran UNPA zone i slično, a ja na fakultet, hm stara došla na svoje....20 godina i krećen ma studij. Zgodan samo tako treniran nogomet, iman 72 kila i metar i osandeset. Iman i podsvjest koja me još uvik boli, svoju tajnu koju niko ne zna, od ženski bižin ka vrag od tamjana, a one za menon trču, svi oko mene jebači, sorry na izrazu, skoro svaku veče s drugon, a štaš takva smo ekipa, a ja sve uspješno izbjegavan. Bože moj, ne mogu, ne smin, neću, neću nikad imat curu nikaaaaaaaddd.. I tako dvi godine studija prošlo, a ja još uvik uspješno eskiviran. Svaki dan san u društvu s najlipšin curama u našen selu, ali na pristoj udaljenosti, muči dobro je govorin sam sebi, valjda neću nijednoj popustit....a možda bi se tija pridat, već su mi 22....
Oznake: brzo
23.03.2016. u 21:29 | 0 Komentara | Print | # | ^the voice
Na tv_u The voice i s gušton bi ga pogleda, sa svojon dicon i ženon, al ne mogu....ne,ne nisu još otišli nego mi stalno suze gredu na oči i povlačin se u sobu uz izliku da san umoran. I ostavljan mamu patku četiri pačića složeni ka sardine oko tv_a. E sad kad san se dobro isplaka i izjeca sad bi moga štako i napisat, a e. Ma eto, ne bi tija da dica vide moje suze, iako pretpostavljan da ji osječaju, ali eto straj me, straj me da sutra s nekin odmakon ne bi nedaj Bože osuđivali mater svoju, da je ne bi krivili, mislin nakon nekog vrimena, ako dica u sebi budu tražili krivca......KRIVAC, koja bezvezna rič, a kako samo riješenje problema puno bolje zvuči, bez obzira ko je za šta kriv, ali nažalost samo smo.ljudi pa nan je nekako u naravi tražit Pedra. Evoluira san, ustvari tako se osječan, postala mi je bitnija njena sriča recimo, nego da mi se vrati. A i da se vrati Bože, ne znan više kako bi i jeli to uopće moguće. Možda zato i plačen jer san svjestan da je sve manje i manje šanse da ikada više budemo zajedno. Ali ne, to ne znači da pristajen volit, ne nikako, samo počinjen još jače i žešće, ali tiho i u sebi da niko ne vidi. Samo me straj da mi srce ne pukne od priviše jubavi, ali neće, srce je šta se jubavi tiče ka jama bez dna.. Ma evo i zabotavija san koja mi je bila ideja vodilja kad san počeja ovi post pisat, pišen na mobotelu i utrnili su mi prsti, svako treće slovo falijen, pa brišen. A e, baš san razmišlja kako je to lipo ode pisat jer puno vas koji me čitate mi dajete podršku, a nekako san mislija kad san počeja pisat, ma ko će sinko čitat tvoje pizdarije, koga to zanima, a sad, sad san nekako ponosan na Vas sve u ovon virtualnon svitu jer i Vi ste moja snaga. Eto ne mogu više badat po ovon mobu. Bolu me prsti a ić...
Oznake: posteja meka i pusta
19.03.2016. u 20:40 | 10 Komentara | Print | # | ^Priča treća...
...nekako u toj srednjoj školi me uvatija vrhunac puberteta, prve prave zaljubljenosti, ali.....ali uvik san bija zaljubljen samo za sebe. Nikad nisan ima hrabrosti nekome reč da san u njega zaljubljen eto, ali san svojin ponašanjen to pokaziva i dava do znanja tako da su manje više sve cure u koje san se zaljubiva to skužile, al' me nisu baš obadavale, naime, neritko bi mi se dogodilo da kad bi se ja ka oladija od nike ženske da bi ona poludila za menon, a ja ka ja, nisan tija bit s nekim da bi se kurčija da svi vide ja iman curu, odnosno da se igran s nečijin osječajima, nisan taj tip, ali u mojoj mašti.....eeeeeee....e tu san bija mislin najjači, niko nije moga maštat ka ja. S mašton san s curama svugdi bija: i na puston otoku, i na snigu, i kraj nalipšeg izvora i u safariju , ma šta ću sad nabrajat...to su viruj te mi bile najlipše bajke nikad ispričane. E sad ta sridnja škola meni solidnon učeniku s te strane nije bila problematična, išlo je sve glatko, ali zajebane su to godine bile.....'89,'90,'91......počelo se gledat ko je ko, Srbin, Rvat, Musliman, vojno lice, katolik, Bože prosti, za nas dicu neki brzi razvoj doađaja. Kad smo tribali postat momci počeja RAT...umisto da gledamo ženske plave, crne, brinete...mi smo razglabali koji je bolji kalašnjikov ruski, srpski, kineski rumunjski, ili možda zbrojovka ili argentinka, heckler(&koch).....ma svašta. Zabranjena maturalna večer, iskurzija( s razlogon, jer jebi ga pa je Vukovar, Knin, Drniš...gine se...). U meni raste nacionalni zov...na gardiste gledan ka na junake iz neki američki filmova, ma oni to i jesu...). Al' šta.....nešto šta nisan tada vidija.....ukralo nan MLADOST, one duge šetnje u noći one prve ljubavi, ma sve ono lipo ča se more dogodit mladon čoviku........ Nasuprot toga meni se dogodilo nešto, nešto o čemu nisan moga ni sanjat da će se meni dogodit, nešto šta san dvadeset i pet godina potisnija u sebe i nikad nikome nisan priča o tome, e sad prije po godine kad san i to izbacija napokon iz sebe tražeći u tome ispriku za svoje greške koje san činija, nije mi niko virova, odnosno svi misle kao da je to neka priča iz mašte......a nije,......... nije tako, dogodilo se tako, splet okolnosti. Budala me iskoristila, popija san dvi pive i po litre vina, ali u kasnin šesnestin, odnosno nepunin sedamnesti i to je bilo dovoljno da ne buden potpuno svjestan sebe........i tako mlad nevin i naivan izgubin nevinost s pederčinon u žbunju proklinjuči dan kad san se rodija. Doduše kad san svatija šta se događa izvuka san se opizdija ga nogon i izbija mu bar dva zuba, ali obiližija me za života.........Kako meni, zašto meni, pa di , pa kako,,......ajme meni, zašto.......i odlučija san mučat i ne govorit nikome.......o Bože zašto meni, pa šta san ti ja napravija, zašto Bože, zašto???? Nemogu judi, evo i sad mi gredu suze i jecan, drugi put ću nastavit, jerbo nije lako......mislin, možda nisan triba ni počinjat, sad se sičan sve više i više detalja, a mislija san da san sve zaboravija, da i cipela se sičan jebi ga, zašto baš mene, zaštooo.......
Oznake: lezi dole
16.03.2016. u 20:32 | 11 Komentara | Print | # | ^....sritan ti dan žena.......
Eto jube moja, još koji dan i ti ćeš se skupa s dicon zauvik odselit iz ovog našeg doma šta smo ga gradili već skoro dvadeset godin, u podstanare kažeš čin nađeš mašinu za prat robu greš.......e ali još dok nisi otišla mogu ka šta san i sinoć ti potajno ubacit toblerone čikolatu u tvoju boršu da te ugodno iznenadi kad je otvoriš.....To je jedini način da ti čestitan ovi tvoj dan, jer izgovorit to ne smin, jer ti kažeš da san se tek sad sitija i onda počinjemo......rigat vatru......Jube moja sritan ti dan žena i nek ti bude svaki dan,,,,,da moga san ti čestitat i na drugi način, recimo oprat suđe, ali to san već napravija, oprat kuću, i to san napravija, oprat i osušit robu i složit u ormar, i to san napravija, oprat auto, a štaš i to san napravija, odvest maloga u likara u grad, a e i to san....a skuvat obid, e jesan i to, ništa tebe više ne može razveselit jedino da ti rečen da gren ča, i iša bi, ma niman di......da nije naše dice uša bi u prvi tonobil i adio kućo moja, a ovako, ovako ne mogu, otič ću, ali moran ić na sigurno, moran ić samo onda kad osiguran posal, jedino tako......rekla si da me ne moš vidit nacrtanog još prije po godine i da ideš ća i da ćeš odvest dicu......ali još si tu, znan da greš za koji dan.......ali ja još uvik uživan u svakon provedenon trenutku zajedno.......ljubav ti se udunila al je moja još veča, ovi je put nekako naopak, težak, priko najoštriji stina,a ja čekan oni dan šta će doć i da rečeš ono šta si več ijadu puti u mojoj glavi, u mojin snovima, u mom srcu rekla......A DA PROVAMO MI JOŠ JEDANPUT::::::,(oče, oče, doće oti dan je ja za njega živen......za godinu, dvi deset, pedeset, al' će doć jer ja za njega živen i znan da oće.......nije utopija i sve ovo između šta će se dogodit neće bit bitno.....samo ja i ti, kad opet postanemo MI........i naši mali biseri, svo četvero, opet će bit sritni...) Jube lipa, nek ti ove suze moje reču da ti iz ovega ludeg srca stvarno želin sritan žena dan...............
08.03.2016. u 15:46 | 14 Komentara | Print | # | ^...ko je kriv!?..
...jema bit da se svi to pitaju.... e vidite, a ja nisan. Mislin, moja jubav je uvjerena da san ja izazva prekid, vi koji čitate se pitate ko je?, a ja......ja ne......ja ovod pišen da se vidi kako je bilo i ča je bilo......ko je kriv ili nije kriv, šta se mene tiče je potpuno nebitno, bitan je brak, familija, ali.....ali tega više nima, pa je sve nebitno. Nisan ja ovod da i Vi koji čitate sudite, ne ja san ode da pišen i da oni koji se pripoznaju učidu na mojin greškan i da ji ne ponavljaju, jer ja, ......ja bi se pri par godin kleja životon u moju Ružu, a sad, ma i sad bi opet jer ja nju i dalje volin, neka me ne šljivi ni dva boba....skupa je s menon pod istin krovon, spava eno na kauču u dnevnon boravku, stan je već iznajmila i plaća stanarinu, ali ne gre ća jer nima uvjeta za stat u stanu, a ja da san muško davno bi je špedija, ali nisan......kad odu meni će ostat 50 ijad kun kredita, 15 ijad kreditne kartice, dajnersa 40 ijad, minusa pet ijad, dug za struju 5 ijad,.....i sve ću ja to vratit....., a štaš kad nisan muško i moš mislit, još mi zakonita reće da jesan li ja svjesan da ću morat plačat alimentaciju, e još san zaboravija i dičiji već godinama gre na njen račun 2 ijade kun....
E sad....kad ovo sve se pročitat, odma bi judi minjali karte i rekli:..ma vidi kurbetine ča zajebaje poštenog čovika, ali nije tako, istina je negdi u sredini. Svako ima svoja nika objašnjenja za i protiv. Ja mislin (hm ja mislin, neš ti mene...) da nije tribalo ovako završit, ali ništo na šta ne mogu utjecat, šta ću sad...Mislin, utjecaj na život dice je bespovratan, oni friž na srcu ča ćega nosit dok su živi me najviše boli, ja ta sva četri na svon nosin i još i peti, oni njezin......ali nekako opet se ponavljan, Bog je tako zamislija, neka tako i bude...
A ja nikako da počnen priča prva, priča druga....doša san do osamneste, a jeman ji 43, ovin tempon za deset godin ćete skužit ča je bilo, ako budete živi, hahha....Inat, hm, vrlo zajebana stvar,.
Oznake: deep night
06.03.2016. u 00:08 | 1 Komentara | Print | # | ^Život gre daje...
......U šali me judi zezaju da evo najboji vratar u iduči godinu dan, jer upravo san takvu titulu i osvojija na veteranskon turniru u Rovinju. Mislin, naravno da mi to laska, pa kome ne bi...ali sto bi titula zaminija za prvo misto jer bili smo drugi, odnosno miljun osobni nagrada za jedan pogled moje draga žene......e pogled, pogled, šta se čudite...? Ali ne bilo kakvi pogled, oni pogled od prije dvadesetak godin kad me gledala, a oči joj sjale ka oltar u crikvi, ka najsjajnija zvizda na nebu, a iz pogleda viri jubav, ona istinska i prava, ona kad ne moraš reč ni rič, a sve razumiš, kad se voliš, kad si u jubavi izabran, nima veče sriće........ali nema tog pogleda, nema osmjeha, ima samo jedna surova stvarnost.....našli su stan, relativno blizu "naše" kuće da me dica mogu posječivat na dnevnoj bazi ....."ako želu"..., a svi znamo da nije to isto, da nismo više jedna familija, ne ligamo pod isti krov. Kaže moja žena da je bolje tako, da ako ostane s menon da će obolit na živce i da nema pravo uzet dici zdravu mater, a ja je pitan šta je s ćaćon, zašto misli da njega ima prav vazest, al je on dici manje bitan, pa zamuknen....ne ne želin se svađat, ne opet, to nas je i dovelo do ovega, nesrića i zvizda crna. Rekla je da ide ća, da je našla nove mlađe prijatelje i da se u njiovon društvu dobro osječa i virujen joj da je tako, ali ja mislin da je tako najlakše pobić ća, ma to nije rješenje problema, nije ni dici primjer, ali eto tako je kako je. Ide ustvari nać sebe ja mislin....A ja, .....ja ću ostat sam u 90 kvadrata....Hm, baš lipo, šta prije ću nać posal negdi vanka......10.4 je najmlađem pričest, a 1.5-og ćeri krizma, posli tega moran priko granice jer ću sam u ovoj kući samo venit. Bolje kad već nisan uspija sačuvat svoju familiju da oden vanka zaradit koju kunu da bi "sutra" moga pomoč dici u pokretanju posla i školovanju da oni lakše brode kroz život. Daće Bog, neka me vako kaznija da patin, barenko bi mi triba pomoč na tu bandu, zna On koliko u meni još dobrote i jubavi jema za drugi svit....
Pa kad jednon zaradin koju kunu, kad otvorin firmu, zva će se "Druga šansa"........i to ona koju ja nisan dobija.....ma neka nisan, nek je glava na ramenu.....
Oznake: jopet na PCju
02.03.2016. u 17:25 | 5 Komentara | Print | # | ^Vikend
....prosli vikend bija u Rovinju igrat veteranski balun. Prvenstvo drzave, posta najboji vratar. Posli toga nekako poletija, a kad san dosa doma opet se prizemljija jer je moja jubav i dalje onako stufa i ladna prima meni, mislin, a sta san drugo ocekiva...
U Rovinju bilo lipo, tri dana fusbala, malo wellnes, malo bicikla, bazen, fitness i cili dan ispunjen,:-)......jedino nisan smija odma u saunu jer je tamo bilo goli zena, a ja ugrozen vec ima godinu:-):-). Ma salin se eto rano je puno toga iman za rec ali nikako dospit za pc. Uvik neko ima...
Oznake: krevet
25.02.2016. u 06:38 | 0 Komentara | Print | # | ^...ima Boga
... ka sta znate moja, jos uvik moja, zakonita, je tribala na kraj ovega miseca poc ca u postanare iz "nase" kuce(doma), dom je samo jedan, u podstanare, a ja bi kad bi mi to palo na pamet da dica nece spavat s menon pod istin krovon Boze prosti narica.... i tako joj ja danas isa u Posusje BiH prominit nesto na autu i ulit goriva jer je tamo sve jeftinije, pa mi nesto nije dalo mira i produzija san u Medjugorje u crkvu i pod brdo ukazanja pomolija se za se, za familiju i za one za koje nima ko molit i vratija se doma tek pridvecer jer je cili dan padala kisa i nisan zurija. Kad dojden doma, a moja jubav mi kaze; Znas oni covik mi je otkaza stan....kratko sokiran upitan zasto, a ona kaze da ga nista nije razumila...e sad ni ja nisan razumija sebe zasto san produzija u Medjugorje, ali sad razumin i sritan san zato jos jednon procitat naslov!!! Btw sutra gren u Rovinj igrat balun
Oznake: jopet posteja
18.02.2016. u 23:28 | 6 Komentara | Print | # | ^...odgoda...
Evo danas je tribala selit sa svo cetvero dice, ali je covik di seli zamolija da priceka 15 dan jerbo mu je legalizacija, nika inspekcija, sta ja znan... Svasta se dogadja oko mene puno lipi stvari i ruzni, ali vako na tablet mi se ne da pisat, a na kompjuteru me svi vide jer smo ga pribacili u dnevni boravak radi bora i sad je tamo i osta..., a e. Evo samo da se javin da san ziv i da cu nastavit kad tad...
Oznake: noc
14.02.2016. u 21:53 | 1 Komentara | Print | # | ^Prvidan...
....danas san triba počet prvi dan radit u novu firmu, a nisan.....iako su me prijavili nisu sve pripremili pa staž gre, a ne moran na posal...diš lipše, samo nek potraje haha...tugan i jad jidu me iznutra, ma ne dan se, pa i ovo šta počinjen radit mi pomaže, ali gospođa nije zadovoljna šta svojon auton gren radit, mislin našon, mislin mojon. Ipak san ja u brak unija auto, doduše ne ovo, ali zadnji deset godin vozin službeni i njoj je sad ovi dva miseca kad oden u spizu nekako kada njoj uziman auto, a pogotovo sad kad san joj reka da će mi tribat auto desetak dana dok ne dojde službeno, iako su mi rekli da će financirat i gorivo i amortizaciju.....šta ću sad, moran radit, e..
Ali amo mi na onu priču šta mi se uglavnon ne da...
Priča druga:
Uglavnon krenila je osnovna škola, prve simpatije, hm prve, prve su bile već u vrtliću haha, a u osmom razredu i prvi poljubac (u obraz) pa šta eto sićan se imena Željana (skupa trenirali đudo)hahaha, i ta se na kraju uda za tipa iz trideset km udaljenog mista koji je gle čuda iša s menon u sridnju školu.....Krenija i u sridnju školu koju su mi izabrali roditelji (...ili otac), elektrotehničar i to san mora polagat prijemni, navodno mi je neki profa pripomoga pa se nekako u magli sičan da je stari da 300 dojč maraka mita, a štaš tako je bilo (nije ni sad ništa boje)....I tako ja u letričare jer to ka nije šporak zanat, ča če mali u kanal ka čača, a u razredu 30 muški, u ciloj školi 3 ženske, i ja u njoj.
...ma uletila mi žena pa san prikinija pisat....nastavi će se...
Oznake: tuga
01.02.2016. u 19:23 | 0 Komentara | Print | # | ^...Nedija...
....prije u našoj familiji u nediju ja bi iša u spizu, kupija marendu i meso za obid, ispeka bi gradele i bili bi svi skupa na obidu i bilo bi nan lipo. E sad, jutros san se usta, a nje nima već uru.....biće išla u spizu, ali još nije tu...moramo brzo na misu ja i dica, a neznan oćedu dica stić marendat..ko zna, ma isto ne smin je zvat na mobitel jer pomislit će da je kontroliran, a to ne bi tija. Znate pomalo mi se čini ka da mi se neda ništa, ali ja san svjestan da to znači da pomalo padan u depresiju, ali neću, neću se pridat, neću se pustit...ka šta san prije pisa, iman ja zašto živit i za koga....četvero dice je tu a i moja draga, i za nju ću živit neka ona to neće. Niki oblačan dan baš depresivan, ali ja san odlučija da neće bit taki. Marendat, odvest dicu na misu, posli obidvat pa onda u brdo u šetnju, a nakon toga kućanske poslove, popravke....i gledat rukometaše večeras u borbi za treće misto....aj bog
Oznake: dnevni boravak
31.01.2016. u 08:43 | 1 Komentara | Print | # | ^Sta sad
....tablet opet....jucer mi je rekla da je nasla stan, a ja san odgovorija da sta ja tu mogu......i onda nije dalje nista govorila......al san isto sazna....dok san mlaje vozija u skolu, sam mi je moj "broj 3"(od milja) reka bez da zna da mi je mater ista rekla, on reka; .....znas tata, mi se selimo za tri tjedna.... znan, izustija san tiho, a suze, ne suze vec poplava je krenila niz moje lice.... pojaca san radio da me ne cuju jer sidu iza mene u autu, mislin, nisu oni nista culi ali su osjetili, znan to....nisu dica luda, iako san svjesan da nji dvoje od 8,5 i 11,5 jos potpuno ne razumu sta je to rastava, ovi stariji, cer od16 i sin od18 nazalost itekako razumu. Mada moran priznat da oboje isprid dice izbjegavamo vadit "sporku robu" i to je dobro.
Znaci, sta je tu je, zivot ide dalje. A ljubav, ljubav nan je ispala nigdi po putu, al nacemo je mi obecavan van svitu.....nacemo je kad tad....
Oznake: tri dana prije novog posla
28.01.2016. u 15:19 | 0 Komentara | Print | # | ^